Фото панорама Косовске Митровице

Серија фотографија која ми "полуслепљена" већ неко време лежи на диску. Добро је када се после извесног времена вратите на нешто што је при крају а не мислите да је лоше... Нема пуно посла и врло брзо припремите читаву ствар за приказати.

Ово је фотографисано са крова "Бериљских" зграда у Косовској Митровици. Мислим да је било негде на почетку лета. (А радио сам неколико слични серија па не могу баш да будем сигуран, мада, јел то уопште битно?). На фотографији се види - сасвим лево на ободу брда, споменик рударима. У централном доњем делу назире се брдо Звечан са силуетом тврђаве, Трепчин димњак а десно је врх тзв. "црвеног солитера".

Иначе, ако би се ова фотографија штампала у пуној величини, њене димензије би биле ширина преко 4 а висина преко једног метра. Она је у тој величини и оцде објављена.

Текст и фото:
Иван Максимовић

Природа старе Србије

Говорећи о старој Србији (Косову и Метохији) углавном се бавимо тренутним, политичким, историјским или духовним темама и мотивима. Запостављајући нешто што свако има али је код свакога и другачије. Наравно, ради се о природним карактеристикама овог поднебља које су и јединствене и уобичајене. Али - свакако нису за запостављање!

Наредна серија фотографија снимана је током једне поподневне вожње потезом Звечан - брдо Матица - Житковац - Валач - Звечан. Паузе су прављене на свим занимљивијим местима и свако од њих пружало је толико инсиративних детаља и широких планова да је изгледало као да ни година на том једном месту не би била довољна за добро фотографисање онога што се ту налази. Избор је морао да падне на неколико мотива, разуме се, и иако није најсрећнији избо ипак је део вредних момената и детаља забележен.

Поглед са брда Матица. Заборавио сам како се тај врх зове (а чини ми се да сам раније знао и прави назив осим уобичајеног за овакве врхове који је у овом крају - крш).

Небоземно Саборовање.

Црквено народни Сабор одржан у Лозници код Чачка по много чему спада у историјске догађај.

Тренутна световна и црквена власт у Србији је себи дала задатак да уништи и Цркву и државу а они који стоје на путу тој замисли уклањају се без изузетка. Најјачи удар снагама које су Србију браниле од тоталне пропасти задат је прогоном владике рашко - призренског и косовско метохијског Артемија из његове епархије а на неканонски начин, такорећи "извикивањем под храстом". Владика Артемије одбија да прихвати неканонске, безаконске одлуке групе људи, која тренутно има моћ да одлучује и управља, и наставља да се бори за веру и државу.

Они који су га на том путу препознали, милошћу Божијом, придружили су му се. Један део тих људи окупио се 2. јуна 2013 године у манастиру светог оца Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка.

Сабор је организован поводом православног обележавања годишњице Миланског едикта али и поводом многих безаконитих и богоборачких недела која се у последње време умножавају. Усвојена је Саборна посланица којом су осуђена сва јеретичка делања, затражено да се обустави издаја Косова и Метохије, да се пониште незаконите и клеветничке одлуке против верног монаштва ЕРП а да се правом путу врате они који су застранили.

Посланица је усвојена акламацијом свих окупљених који су доказали јединство у духу и мислима са својим духовником, владиком Рашко - призренским и Косовско Метохијским у Егзилу Г. Артемијем.

~

Црква посвећена св. оцу Николају Мирликијском. Лозница код Чачка.

Први дан пролећа / El primer día de la primavera

Први дан пролећа ове године, које је почело у 12.04 минута, била је прилика за боравак у најближој природи тј., у дворишту. Уз кафу и чај седело се за сточићем направљеним прошлог лета. Како је фиксиран у земљу напољу је презимио хладне и мокре дане. То је на осетљивијим деловима оставило трага и тако створило својеврсну временску патину. "Драматична" промена из потпуно новог у готово сасвим дотрајало била је у ствари очекивана јер је завршна фаза сточића рађена Декупаж (салвета) техником која не трпи влажне услове којима је сто био изложен.  

Испод њега, као и свуда наоколо по дворишту, почело је да ниче прво цвеће. Спој лепог времена и свега што пролеће носи са собом, свеже цвеће и занимљива текстура дрвета и украсних салвета, кафа, чај... Били су зачини који су дали коначан шмек тренутку проведеном са вољеним и драгим особама.

Пажљиво се трагало за најлепшим цветовима који су потом несебично
даровани вољенима.

Златни лешник

Златни лешник / Golden hazelnut

Поранила пчека успела је да за себе пронађе цвет одакле ће
се снабдети поленом.

Оно што нама изгледа као вратоломија, пчела ради рутински.

Необично топао крај зиме обогаћен је мирним али веома радосним и
живописним бојама.
Пчела је ипак сувише заузета распрашивањем  полена наоколо да би
приметила тако нешто. Ако су им такве ствари уопште битне.

Не постоји део раног цвета лешника где пчела неће пронаћи
нешто корисно.

Јасна сунчева светлост додатно позлаћује живописне боје цвета лешника.
Са позадином од бистро плавог неба, призор добија ноту
сентименталности.

Да су сви ови цветови од чистог злата, а овако на дохват руке,
тешко би смо приметили сву ту лепоту обузети материјалним.
Богу хвала, па ово ипак остаје само на дивљење природи која се тек буди.

Светлост, цвет лешника и пријатни мириси планинског ваздуха...

Све фотографије су снимане за једно поподне, око једног дрвета. Тема и мотиви не само да нису ицрпљени већ богатсво којим обилују изазива засићеност... али тек на кратко. Инспирација изазива играјући око златних цветова попут гладних и вредних пчела.

Фото: Иван Максимовић

Звечан, 2013.

Природна љубав / Natural love

Фотографисано овог јутра.
Светлописац: Иван Максимовић

Captured this morning.
Lightwriter (photographer): Ivan Maksimovic

ВРХ

Поподне касне зиме које је више личило на пролеће.

Жбун, сасушени остаци гранчица неке декоративне биљке испред приватне куће у Звечану.